Novo! Moj youtube kanal – Francuski jezik- Saša Arsić


Dragi svi. Od pre nekoliko meseci , otvorio sam svoj kanal na youtub-u na kome postavljam video sadržaje koji vam takođe mogu mnogo pomoći u učenju francuskog jezika.

https://www.youtube.com/channel/UCYqIUnPUdyR-PbRvoZ1NX3A

Zamolio bih vas da zapratite kanal i lajkujete sadržaje, ukoliko vam se dopadnu kako bi kanal i sadržaji postali vidljiviji na youtub-u.

Unapred vam se svima zahvaljujem.

LE SUBJONCTIF PRESENT


Gradi se tako sto od III lica množine prezenta glagola koji se menja oduzmemo ENT i na osnovu koju dobijemo dodajemo nastavke :

-e, -es, -e, -ions, -iez,- ent.

Ex. Ils chantent – Je chante, tu chantes, il chante, nous chantions, vous chantiez, ils chantent

Naravno, postoje nepravilni glagoli. Oblike ovoih glagola učimo napamet.

Evo nekih :

Verbes irréguliers

avoir -imati 
que j’aie
tu aies    
il / elle ait      

nous ayons
vous ayez  
ils/ elles  aient   
être-biti  
que je sois
 tu sois
il / elle soit   

nous soyons
vous soyez      
ils / elles soient          
aller-ići 
que j’aille
tu ailles 
il/ elle  aille   

nous allions                             
vous alliez                
ils / elles aillent 
              
  faire-raditi, činiti
que je fasse
tu fasses
il/ elle  fasse

nous fassions
vous fassiez  
ils / elles fassent 
                 
pouvoir-moći           
 que je puisse     
        tu puisses 
        il/ elle  puisse                         
nous puissions   
      vous puissiez    
 ils / elles puissent  
valoir -vredeti
que je vaille    
       tu vailles
       il / elle  vaille 

nous valions 
vous valiez 
ils / elles vaillent
        
savoir  -znati  
que je sache  
       tu saches
il/ elle  sache                              
nous sachions  
vous sachiez   
 ils/ elles  sachent
vouloir– želeti
 que  je veuille 
  tu veuilles 
    il/ elle  veuille 

nous voulions
vous vouliez  
ils / elles  veuillent     

        

SUBJONCTIF SE KORISTI IZA GLAGOLA I IZRAZA KOJI IZRAŽAVAJU:

I

  • Volju ili želju :
  • je veux que- ja želim da,
  • je demande que – ja tražim da,
  • j’ordonne que- ja naređujem da,
  • j’exige que- ja zahtevam da,
  • je souhaite que- ja želim da,
  • j’ai envie que- ja imam želju / želim da

Primeri:

Je veux que tu viennes chez moi. – Želim da dođeš kod mene.

J’exige que tu partes. – Zahtevam da odeš.

  • Mišljenje ili sud :
  • il vaut mieux que – bolje je da,
  • il faut que – treba da,
  • il est bon que- dobro je da ,
  • il est important que – važno je da ,
  • il est nécessaire que – potrebno je da ,
  • il est indispensable que – neophodno je da ,
  • il est utile que- korsino je da…

Primeri:

Il est nécessaire que tu sois ici.- Potrebno je da budeš ovde.

Il est utile que tu l’apprennes. – Korisno je da to naučiš.

  • Sumnju ili nedoumicu :
  • je doute que – sumnjam da…
  • il est douteux- sumnjivo je da..
  • il n’est pas certain- neizvesno je da…
  • il n’est pas possible- nije moguiće da …
  • il est probable que- verovatno je da…

Primeri:

Je doute qu’il soit heureux.- Sumnjam da je on srećan.

Il est probable qu’elle vienne.- Verovatno je da ona dolazi.

* Glagoli croire, penser, imaginer u potvrdnoj rečenici  zahtevaju upotrebu indikativa.

ALI 

Unegaciji je obavezna upotreba subjunktiva.

        Primeri:     

Je crois qu’il apprend français. – Verujem da on uči francuski.– potvrdna rečenica, koristimo indikativ, u ovom slučaju prezent.

  ALI : Je ne crois pas qu’il apprenne français. – Ne verujem da on uči francuski.– croire u negaciji navodi na upotrebu subjunktiva.

  • Strepnju :
  • j’ai peur que – plašim se da…,
  • je crains que…- bojim se da…

J’ai peur qu’il soit malade.- Plašim se da je on bolestan.

  • Emociju :
  • je suis heureux que- srećan sam da…,
  • je regrette que- žalim da…,
  • je suis désolé que – žao mi je da…

Primeri:

Je suis heureux qu’il y ait du soleil.- Srećam sam što je sunčano.

Je suis désolé qu’il pleuve.- Žao mi je što pada kiša.

II

Iza glagola u prošlom vremenu ili u kondicionalu, a koji izražavaju želju ili potrebu /sud .

Ex. Il a fallu qu’il aille le chercher.- Trebalo je da on ode po njega.

      Elle voudrait qu’on y aille ensemble.- Ona bi želela da tamo idemo zajedno.

III

Sam subjunktiv moze da izrazi volju ili želju :

Qu’ils soient heureux ! (Neka budu srećni)

IV

Subjunktiv je obavezan iza sledećih veznika:

De peur que – iz straha da, pour que – da bi, kako bi, bien que – iako, mada, avant que – pre nego, jusqu’à ce que – dok ne, afin que – kako bi, à condition que – pod uslovom da,  à moins que – osim ako ne, sans que – bez da.

Primeri:

Je ferai cela pour que vous soyez contents. – Uradiću to da biste vi bili zadovoljni.

Bien qu’il fasse mauvais, je sors avec mes amis. – Iako je loše vreme, izlazim sa prijateljima.

Sophie reste chez elle bien qu’il fasse beau. – Sofija ostaje kod kuće iako je lepo vreme.

LES PRONOMS POSSESSIFS – PRISVOJNE ZAMENICE


90220595_10157710332541936_4900729934399406080_o

PREUZMI OVDE

Kao i sve zamenice i prisvojne zamenice služe da bi se izbeglo ponavljanje reči iz prethodne rečenice ili delova rečenice. Prisvojne zamenice treba povezati sa prisvojnim pridevima.

Prisvojni pridev stoji ispred imenice i slaže se sa njom u rodu i broju, a prisvojna zamenica zamenjuje imenicu i mora da se složi u rodu i broju sa imenicom koju zamenjuje . Ako je imenica u jednini u muškom rodu i prisvojna zamenica kojom zamenjujemo imenicu, biće u muškom rodu jednine, a ako je, na primer, u ženskom rodu i u množini, upotrebićemo prisvojnu zamenicu u ženskom rodu u množini itd.

Posmatrajmo sledeće primere :

  1. Mon pantalon est bleu, le sien est noir. – Moje pantalone su plave boje , njegove / njene su crne.

le sien – zamenila reč pantalon.

  • Zašto smo ovde upotrebili zamnenicu le sien? -Zato što je reč pantalon muškog roda i u jednini je.
  1. Mes cahiers sont jaunes. Et les tiens sont gris ? – Moje sveske su zute boje. A tvoje su sive ?

les tiens– zamenila reč cahiers.

  • Zašto smo ovde upotrebili zamenicu les tiens? -Zato što je reč cahier muškog roda i u množini je.
  1. J’ai oublié ma gomme. Tu peux me prêter la tienne, s’il te plaît ? – Zaboravio/la sam moju gumicu. Možeš li da mi pozajmiš tvoju, molim te ?

la tienne– zamenila reč gomme.

  • Pošto znamo da je reč gomme ženskog roda, upotrebili smo prisvojnu zamenicu u ženskom rodu jednine.
  1. Mes parents sont en Italie. Et les vôtres, où sont-ils ?- Moji roditelji su u Italiji. A vaši, gde su ?

les vôtres– zamenilo reč parents.

  • Pošto je reč parents u množini i muškog je roda, upotrebili smo zamenicu – les vôtres.
  1. C’est ton passeport. Où est le mien?- To je tvoj pasoš. Gde je moj ?

le mien– zamenjuje reč passeport.

  • Pošto je reč passeport muškog roda i u jednini je, upotrebili smo zamenicu za muški rod jednine – le mien

PRAVILA

  1. Ako jedna osobu ima jednu stvar osobu i iskazana je imenicom u jednini, koristimo sledeće zamenice.
Muški rod-jednina Ženski rod -jednina
Je le mien / l mjɛ̃ /- moj la mienne / la mjԑn/- moja
Tu le tien / l tjɛ̃ /- tvoj la tienne / la tjԑn/- tvoja
Il / elle le sien / l sjɛ̃ /-njegov, njen la sienne / la sjԑn/-njegova, njena

2. Ako jedna osoba ima više stvari/ osobu tj.nešto i iskazano je imenicom u množini, koristićemo seledeće zamenice.

Muški rod-množina Ženski rod -množina
Je les miens / le mjɛ̃ /- moji les miennes / le mjԑn/- moje
Tu les tiens / le tjɛ̃ /- tvoji les tiennes / le tjԑn/- tvoje
Il / elle les siens / le sjɛ̃ /-njegovi, njeni les siennes / le sjԑn/-njegove, njene

3. Ako više osoba poseduje jednu stvar/ osobu / nešto i iskazano je imenicom u jednini, koristimo sledeće zamenice.

Muški rod- jednina Ženski rod- jednina
Nous Le nôtre / l notr /-naš La nôtre / la notr /-naša
Vous Le vôtre / l votr /– vaš La vôtre / la votr /– vaša
Ils / elles Le leur /l lœ :r/-njihov La leur/la lœ :r/-njihova

4. Ako više osoba poseduje više stvari/ osoba / nečega iskazanog imenicom u množini, koristimo istu zamenicu i rod imenice NIJE bitan.

Muški rod i ženski rod u množini.
Nous Les nôtres / le notre /-naši, e
Vous Les vôtres / le votr /– vaši, e
Ils / elles Les leurs /le lœ :r/-njihovi, e

Evo još nekoliko primera :

  1. C’est son pull?- Da li je to njegov džemper?
  • Oui, c’est le sien. – Da, njegov je.
  1. Mon papa est avocat.- Moj tata je advokat.
  • Et le mien est prof. – A moj je profesor.
  1. Ce sont tes crayons?- Da li su to tvoje olovke?
  • Non, ce sont les siens. – Ne , njegove/ njene

Impératif- Imperativ


dete-cita

PREUZMI OVDE

ИМПЕРАТИВ или заповедни начин најчешће има облик презента без личне заменице.

Као и у српском језику постоје облици за друго лице једнине и прво и друго лице множине и исказује наредбу, жељу или  заповест.

  1. Danse avec moi! – Плеши са мном!
  2. Allons au cinéma!- Хајдемо у биоскоп!
  3. Écoutez bien le dialogue!- Слушајте пажљиво дијалог!

Ако треба да подвучемо глаголе и императиву, подвући ћемо: Danse, Allons и Écoutez.

Ево облика неких глагола у императиву.

Chanter- певати

Chante!

Chantons!

Chantez!

 

Acheter- купити

Achète !

Achetons !

Achetez !

Faire-радити

Fais !

Faisons !

Faites !

Écrire-писати

Écris !

Écrivons !

Écrivez !

Être -бити

Sois !

Soyons !

Soyez !

 

Avoir-имати

Aie !

Ayons !

Ayez !

Venir –доћи

Viens!

Venons!

Venez!

 

Aller-ићи

Va !

Allons !

Allez !

Prendre-узети

Prends !

Prenons !

Prenez !

 

Као што се види, најлакше градимо императив глагола на –еr , јер су они правилни.

Код њих одбијемо наставак -еr и додамо наставке

-e, -ons , -ez

Код осталих група глагола, императив се углавном учу напамет.

Негација глагола у императиву гради се тако што се испред глагола стави ne , а иза глагола pas.

ne…pas

Ne bavarde pas! –Не брбљај!

Ne conduisez pas trop vite!-Не возите пребрзо!

Ако глагол почиње на а, е , i , o , u или h, испред глагола се ставља n’ , иза глагола pas.

n’…pas

N’allez pas au magasin. J’ai déjà fait des achats.- Немојте да идете у продавницу. Ја сам већ ишао у куповину.

Повратни глаголи имају следећи облик:

Se promener- шетати се

Promène-toi!- Прошетај!

Promenons-nous!

Promenez-vous !

 

Se concentrer- сконцентрисати се

Concentre-toi !- Сконцентриши се!

Concentrons-nous !

Concentrez-vous !

Ne pas se promener

Ne te promène pas ! Не шетај се!

Ne nous promenons pas !

Ne vous promenez pas !

Ne pas se concentrer

Ne te concentre pas !

Ne nous concentrons pas !

Ne vous concentrez pas !

 

У учионици би требало да разумете следеће реченице које вам упути наставник или друг:

Présente-toi, s’il te plaît!- Представи се, молим те!

Ouvre la porte!- Отвори врата!

Ferme la porte!- Затвори врата!

Ouvrez lеs  fenêtres!- Отворите прозорe!

Fermez la fenêtre!- Затворите прозор!

Viens au tableau!-Изађи пред таблу!

Venez au tableau!- Изађите пред таблу!

Écris le mot danser! – Напиши реч danser!

Écrivez !– Пишите!

Répète la phrase…!- Понови реченицу!

Dansons et chantons ensemble!- Плешимо и певајмо заједно!

 Ouvrez vos livres!- Отворите књиге!

Ouvre ton livre à la page 10!-Отвори књигу на 10.страни!

Sortez de la classe!- Изађите из учионице!

Sortons dans la cour de l’école! – Изађимо у школско двориште!

Allons en ville!- Хајдемо у град!

Écoutez de la musique moderne!- Слушајте модерну музику!

Écoutons cette chanson / ce dialogue / cette vidéo / ce clip!- Послушајте ову песму / дијалог/ видео/ клип!

Écoute-moi bien!- Слушај ме добро!

Promenez-vous un peu dans le parc! – Прошетајте се мало по парку!

 

 Répétez les mots!- Поновите речи!

Répétons!-Поновимо!

Écoutez attentivement!- Слушајте пажљиво!

Écoutez bien!- Добро послушајте!

Écoutons ensemble!- Посушајмо заједно!

Lis la cinquième question! –Прочитај 5.питање!

Lisons le dialogue!-Прочитајмо дијалог!

Lisez le texte!- Прочитајте текст!

Danse  avec moi!- Плеши са мном!

Chante avec nous!- Певај са нама!

Viens avec moi / nous!- Пођи са мном / са нама!

Répondez aux questions!- Одговорите на питања!

Fais de la gym!- Ради гиманстику!

Faisons du sport!- Бавимо се спортом!

Faites attentions!-Обратите пажњу!

Faites l’exercice 5 !- Урадите вежбу бр.5!

Prête-moi ta gomme !- Позајми ми гумицу !

Coche la bonne réponse!-Обележи тачан одговор!

Mettez les mots dans le bon ordre!- Поређај правилно речи у реченици !

Efface le tableau!Обриши таблу!

Ne t’inquiète pas! -Не брини се!

Ne vous inquiétez pas!- Не брините се!

 

LA CONJUGAISON DES VERBES – PROMENA GLAGOLA KROZ VREMENA I NAČINE


pogled sa monmartra na tur efel

PREUZMI OVDE

Često u učionici čujem pitanje, kako ovladati promenom glagola kroz vremena i nečine. Evo pokušaja olakšavanja tog mukotrpnog procesa. Nadam se da ću vam biti od pomoći 🙂

Ovde su data dva pravilna glagola da bi se lakše uočila pravila. Ostale grupe i nepravilni glagoli mogu se naći u RUBRICI – I GRAMATIKA, na ovom sajtu.

Obratite pažnju na vrmena i načine koji su obojeni istom bojom u tabeli , jako je bitno.

  1. PRESENT, IMPARFAIT, SUBJONCTIF PRESENT I IMPERATIF imaju istu osnovu za građenje. Ako znate prezent, znaćete da napravite Imparfait  tako što  od 1. lica množine odbijete nastavak – ons i dodamo završetke za imaprfait ais , – ais , – ait, – ions , – iez, – aient .

Ako znate prezent, znaćete da napravite i subjonctif présent , jer ćete od 3. lica množine da odbijete nastavak – ent i da dodate nastavke za subjonctif – e, -es, -e, – ions, – iez, – ent .

Ako znate kako se gradi présent nekog glagola, znaćete i kako se pravi Impératif, jer imperativ ima oblik prezenta bez ličnih zamenica. PS Treba voditi računa da je kod drugog lica jednine nastavak za imperativ –e, a ne – es kako je to za 2.lice prezenta. Zato imamo Chante !- Pevaj , Téléphone !- Telefoniraj !

  1. Za PASSE COMPOSE i PLUS-QUE-PARFAIT je karakteristično da imaju isti oblik participa perfekta ( participe passé ), a razlikuje se samo vreme u kome je pomoćni glagol AVOIR . Za passé composé , pomoćni glagolol je u prezentu, a za pluskvamperfekat je u imperfektu .
  2. Za FUTUR SIMPLE I CONDITIONNEL PRESENT je karakteristično da je imaju istu futursku osnovu , a to je CEO INFINITIV. Nastavci za futur simple su – ai, -as, -a , -ons, – ez, – ont . Za conditionnel présent , nastavci su isti kao i za imparfait ais , – ais , – ait, – ions , – iez, – aient.

Evo promene pravilnih glagola danser i arriver kroz vremena i načine. Treba obratiti pažnju na prošla vremena, jer glagol danser gradi prošlo vreme sa pomoćnim glagolom AVOIR i  kod glagola danser nema slaganja participa sa subjektom u rodu i broju , dok glagol arriver gradi prošla vremena sa pomoćnim glagolom ETRE i slaže particip u rodu i broju sa subjektom.

PRESENT   PASSE COMPOSE
 

Danser- plesati

Je danse                   Nous dansons

Tu danses                Vous dansez

Il danse                    Ils dansent

Elle danse                Elles dansent

On danse

 

 

Danser

J’ai   dansé           Nous avons   dansé 

Tu as  dansé         Vous avez   dansé 

Il a   dansé             Ils ont   dansé

Elle a  dansé          Elles ont   dansé

On a dansé

IMPARFAIT   PLUS-QUE-PARFAIT

Danser

Je dansais                Nous dansions

Tu dansais               Vous dansiez

Il dansait                  Ils dansaient

Elle dansait              Elles dansaient

On dansait

Danser

J’avais   dansé            Nous avions   dansé 

Tu avais  dansé          Vous aviez   dansé 

Il avait   dansé            Ils avaient   dansé

Elle avait  dansé       Elles avaient   dansé

 On avait dansé

 

SUBJONCTIF PRESENT FUTUR SIMPLE

Danser

que je danse        que nous dansions

que tu danses      que vous dansiez

qu’il danse              qu’ils dansent

qu’elle danse         qu’elles dansent

 qu’on danse

 

Danser

Je danserai             Nous danserons

 Tu danseras           Vous danserez

Il dansera               Ils danseront

Elle danser         Elles danseront

On dansera         

 

IMPERATIF CONDITIONNEL PRESENT

Danser

                                        Dansons

        Danse !                  Dansez !

Danser

Je danserais             Nous danserions

 Tu danserais           Vous danseriez

 Il danserait               Ils danseraient

Elle danserait           Elles danseraient

On danserait         

 

 

PRESENT   PASSE COMPOSE
 

Arriver – stići

Je arrive             Nous arrivons

Tu arrives           Vous arrivez

  Il arrive              Ils arrivent

 Elle arrive           Elles arrivent

On arrive

 

 

Arriver

Je suis arrivé (e) Nous sommes  arrivés /                                                             arrivées  

Tu es  arrivé(e)   Vous êtes      arrivés /                                                              arrivées   

Il est  arrivé           Ils sont  arrivés    

 Elle est  arrivée    Elles sont  arrivées   

On est   arrivé    

IMPARFAIT   PLUS-QUE-PARFAIT

Arriver

 Je arrivais                Nous arrivions

 Tu arrivais               Vous arriviez

  Il arrivait                  Ils arrivaient

Elle arrivait              Elles arrivaient

On arrivait

 

Arriver

J’étais arrivé  (e)  Nous étions  arrivés /                                                             arrivées   

Tu étais arrivé (e)   Vous étiez  arrivés /                                                               arrivées   

Il était  arrivé          Ils étaient  arrivés

Elle était  arrivée    Elles étaient arrivées  

On était  arrivé  

SUBJONCTIF PRESENT FUTUR SIMPLE

 Arriver

que j’arrive         que nous arrivions

que tu arrives    que vous arriviez

qu’il arrive         qu’ils arrivent

qu’elle arrive    qu’elles arrivent

qu’on arrive

 

Arriver

 J’arriverai             Nous arriverons

Tu arriveras          Vous arriverez

 Il arrivera             Ils arriveront

Elle  arrivera         Elles arriveront

On arrivera         

 

IMPERATIF CONDITIONNEL PRESENT

Arriver         

                                     Arrivons!

Arrive !                       Arrivez!

Arriver

 J’arriverais             Nous arriverions

Tu arriverais           Vous arriveriez

Il arriverait               Ils arriveraient

Elle arriverait           Elles arriveraient

On arriverait

 

 

L’emploi des articles définis et indéfinis- Upotreba određenih i neodredjenih članova


chance

PREUZMI OVDE

U francuskom jeziku postoji više vrsta članova a ovde ćemo se pozabaviti neodređenim i određenim članovima.

Les articles indéfinis- Neodređeni članovi

C’est un garçon.- To je dečak.

 

Ce sont des garçons.- To su dečaci.

 

C’est une fille. – To je devojčica.

 

Ce sont des filles. – To su devojčice.

 

Na osnovu gore navedenih prmera zaključujemo da :

neodređeni član un– stoji ispred imenice muškog roda u jednini.

neodređeni član une– stoji ispred imenice ženskog roda u jednini .

neodređeni član des – stoji ispred imenice u množini . Rod imenice nije bitan.

Neodređeni član se koristi kada samo imenujemo nekoga ili nešto tj. kada se prvi put pominje neko ili nešto u priči ili kada o nekome ili nečemu nemamo dodatnih informacija.

Evo primera :

  1. C’est un nouvel hôtel. – Ovo je nov hotel.
  2. J’habite une belle maison. – Živim u lepoj kući.
  3. Dans ma trousse il y a une gomme, un stylo, un crayon et des crayons de couleur. – U mojoj futroli se nalaze gumica, hemijska olovka, olovka i bojice.
  4. Dans ma chambre il y a un lit, un placard, une table, une chaise et un ordi.- U mojoj sobi se nalaze krevet, plakar, sto , stolica i komp.
  5. Il y a avait une fois un prince qui vivait dans un bel château…- Bio jednom jedan princ koji je živeo u jednom lepom dvorcu…

 

Les articles définis- Određeni članovi

C’est le frère de Monique. – Ovo je Monikin brat.

C’est l’hôtel de ton oncle ? –Da li je to hotel tvog ujaka.

Ce sont les frères de Monique. – Ovo su Monikina braća.

Ce sont les hôtels de ton oncle ? – Da li su to hoteli tvog ujaka ?

 

C’est la sœur de Léa. – Ovo je Leina sestra.

C’est l’orange que tu as cueillie ? – To je narandža koju si ti ubrao / la ?

Ce sont les sœurs de Léa. – Ovo su Leine sestre.

Ce sont les oranges que tu as cueillies ? – To su narandže koje si ti ubrao / la ?

Na osnovu gore navedenih prmera zaključujemo da :

određeni član le stoji ispred imenice muškog roda u jednini.

određeni član la stoji ispred imenice ženskog roda u jednini.

određeni član l’ stoji ispred imenice koja počinje na a , e , i , o , u  ili h. Rod imenice nije bitan.

određeni član les stoji ispred imenice u množini. Rod imenice nije bitan.

I Određeni članovi se koriste, kada smo o nekome ili nečemu već govorili tj. kada su vec pomenuti u priči

Il y a avait une fois un prince qui vivait dans un bel château. Le prince était très beau,…- Bio jednom jedan princ koji je živeo u lepom zamku. Princ je bio vrlo lep, …

Dans la rue, Il n’y avait qu’une fille. La fille portait un manteau noir, une jupe longue, …. – Na ulici je bila samo jedna devojka. Devojka je nosila crni kaput, dugu suknju, …

II Određeni članovi se koriste, kada govorimo o opšte poznatim stvarima ili činjenicama- geografski pojmovi

Ce village se trouve dans les Alpes. – To selo se nalazi na Alpima.

La Serbie se trouve dans les Balkans. – Srbija se nalazi na Balkasnkom poluostrvu.

J’aime la France / la Serbie / la Russie / le Canada / l’Espagne / les Pays bas. – Volim Francusku /  Rusiju / Kanadu / Španiju/ Holandiju.

L’hymne national  français, c’est la Marseillaise. – Francuska himna je Marseljeza.

La Terre tourne autour du Soleil. – Zemlja se okreće oko Sunca.

Hier, j’ai visité le Louvre. – Juče sam posetio / la Luvr.

III Određeni članovi se koriste, kada o nečemu  ili nekome znamo nešto više.

C’est la fille de Mme Didier. – Ovo je ćerka gdje Didije.

C’est le prof d’anglais. Les enfants l’adorent. – Ovo je profesor engleskog. Deca ga obožavaju.

Ce sont les élèves de ta mère ? – Da li su to učenici tvoje majke ?

J’ai mangé les poires que papa a achetées.- Pojeo / la  sam kruške koje je tata kupio.

L’hôtel où j’ai passé mes vacances, était près de la plage. – Hotel u kojem sam proveo raspust, je bio blizu plaže.

IV Određeni članovi se koriste i kada iskazujemo odnos prema nekome ili nečemu, posle glaogola aimer, ne pas aimer, adorer, détester, préférer.

Tu aimes le chocolat noir ?- Da li volis crnu čokoladu ?

Ma sœur déteste la boxe. – Moja sestra mrzi boks.

Ma fille adore la tarte aux pommes. – Moja ćerka obožava tart s jabukama.

J’aime la France / la Serbie / la Russie / le Canada / l’Espagne / les Pays bas. – Volim Francusku /  Rusiju / Kanadu / Španiju/ Holandiju.